Ђурђевдан је празник са јако пуно народних обичаја везаних за њега, и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност, које се тог дана обављају. Обичаји и веровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и пре него што је примио хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.
Црква на овај дан обележава погубљење Светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.
Ђурђевдан се сматра за границу између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве. За мало који празник код Срба је везано толико обичаја и веровања, па и магијских радњи.
Главни обичаји су:
- плетење венаца од биља
- умивање биљем
- купање на реци
Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и улазне вратнице и капије. Ово се чини да би година и дом били „берићетни“ – „Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“. Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре зоре.
Такође, оплету се венчићи од „ђурђевског цвећа“: ђурђевка, млечике и другог, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана.
Многи праве крстове од лесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама – „да би се сачували од града“ (слично крстовима од бадњака за Божић).
Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса; то се затим стави под ружу у башти да преноћи.
Ујутру се сви редом умивају водом: деца - „да буду здрава као дрен“, девојке - „да се момци грабе око њих“, старији - „да буду здрави“, домаћин – „да му кућа буде добро чувана“, итд. Сваки према својим потребама и жељама.
Велику важност има и купање на реци, пре сунца (понекад се у реку бацају венци од разног цвећа, или се сипа млеко). Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем. Понегде се младеж љуљала на дреновом дрвету, „да би била здрава као дрен“, а девојке су се ваљале по зеленом житу, „да би им коса расла као жито“. Посебно је за ове обичаје значајно биље (попут селена, коприве, врбе, дрена, зелене пшенице итд.), којим се људи и жене ките, или „причешћују“ или потапају у воду, у којој ће се купати, или се по њима ваљају, или (ако је дрво) љуљају, итд. |
День Святого Георгия является праздником с большим количеством народных обычаев, связанных с ним, и магических действий для защиты, здоровья и плодородия, которые выполняются в этот день.Обычаи и верования сербского народа, связанные с днем Святого Георгия в народе, безусловно, существовали и до христианства. Праздник Св. Георгия, конечно, занял свое место старого сербскогобожества плодородия Ярило и его праздника.
Церковь в этот день отмечает погибель Святого Георгия, которое случилась 23 Апреля 303 года.
Св. Георгий считается границей между зимой и летом, праздник связан со здоровьем членов семьи, замужеством и женитьбой молодых людей из дома, хорошей плодовитостью скота и сельскохозяйственных культур. С мало каким праздником связано столько обычаев и верований, а также магических действий.
Основные обычаи:
- вязание венка из трав
- умывание травами
- купание в реке
Вечером, в канун Святого Георгия, член семьи рвет зеленые ветки в лесу поблизости, и ими украшают двери и окна дома и других сооружений, а также ворота и калитки. Это делается для того, чтобы год был плодородным . "Чтобы было здоровье, плоды и урожай в доме, поле, загоне для скота и дворе" В некоторых местах есть обычай, чтобы выполнить это украшение травой на сам праздник до рассвета.
Кроме того, плетутся венки из георгиевских цветов: ландыша, молочая и других, и они могут украсить входную дверь дома и двора. Эти венки находятся над дверями в течение всего года до следующего Святого Георгия.
Многие делают кресты из ореховых прутьев и кладут их в полях, садах и зданиях - "чтобы спасти от града" (как и кресты из дубовых веток на Рождество).
Накануне Святого Георгия, домохозяйка опускает в чашу воды разные весенние травы, а затем сразу добавляет: кизил, потом герань, и, наконец, содержимое пчелиного улья и красное яйцо, молодило, оставшиеся от Пасхи, и это затем кладется под розы в саду на ночь .
Утром, все по очереди умываются этой водой: дети - "чтобы быть здоровым, как кизил", девушки - "чтобы парни за них бились", старшие - «чтобы быть здоровыми», - хозяин, "чтобы его дом хорошо охранялся", и так далее. Каждый в соответствии с его потребностями и желаниями.
Большое значение имеет и купание в реке, до восхода солнца (иногда бросают венки в реку с различными цветами, или льют молоко). Чтобы быть здоровыми и сильными, люди украшали себя цветами и травами, опоясывались ивовыми и кизиловыми ветками. В некоторых местах молодеж качалась на кизиловом дереве , "чтобы быть здоровым, как кизил", и девушки катались по зеленой пшенице, чтобы их волосы росли, "как пшеница". Особенно для этих обычаев важны растения (такие как любисток, крапива, ива, кизил, зеленая пшеница и т.д..), которыми мужчины и женщины украшают себя, или "причащаются" или погружают в воду, в которой будут купаться, или по этим растениям катаются или (если это дерево) качаются на них, и т.д.. |
