Традиции празднования Нового года

Меньше двух недель осталось до самого долгожданного праздника — Нового года. В преддверии этого события почитаем интересную статью с параллельным переводом на русский, откуда берут свое начало новогодние обычаи, существующие поныне. 

Историја прослављања Нове године код Срба!

 

Дочек Нове године је прастари религијски, друштвени и културни догађај. Многи данашњи обичаји само су осавремењени стари и пагански, које су стари Словени донели из своје постојбине, а касније обогатили обичајима староседелаца.

Једна од најстаријих прослава на свету, дочек Нове године, има разне форме, од традиционалних до неких чуднијих, али већини је заједничко то што људима омогућава да се мало опусте након дуге и напорне године.

 

Нова година представља обнављање живота, а обичаји у тој највеселијој ноћи готово су свуда исти и имају сличне изворе, који потичу из давних времена, кад је човек ритуалним играма покушавао да савлада несхваћене појаве у природи.

 

У нашим крајевима Нова година почиње да се слави највероватније тек од деветог века, кад је већина Јужних Словена примила хришћанство.

 

Српски стари обичаји спој су старословенске и старобалканске традиције кажу етнолози. Празник Календе или Коледа многи научници доводе у везу са празновањем Нове године. То је први дан месеца од чега потиче и реч “календар”. Сматра се да је то првобитно био дан младог месеца.

 

Календе су наслеђене из римског календара и светковале су се током средњег века у целој Европи. Временом, Коледа као празнична ознака, прешла је и на сам празник Божић.

Прослављање Нове године је настало од светковине рађања Сунца, а сви обичаји имали су за циљ – да се »помогне« сунцу да надвлада мрак и хладноћу, да се природа поново пробуди. Прскалице палимо уместо новогодишње ватре, која је некад »помагала« сунцу да савлада мрак.

 

Током историје, како су се мењали религијски системи, мењали су се и календари, па и дан када се дочекује Нова година. У Србији су Нове године стизале на Божић, и ређе на Српску нову годину. На селу се до Другог светског рата прослављао Бадњи дан и Божић, потом Мали Божић или Свети Василије, празник познат данас и као Српска, православна, Нова година.

 

Обичај даривања постојао је и постоји у готово свим нашим крајевима. Некада су дарови углавном били намењивани деци, јер се у неким срединама веровало се да Свети Никола доноси дарове, па дарујемо децу слаткишима, орасима, јабукама, играчкама које остављамо испод јелке, или ономе ко први наиђе у кућу да честита Нову годину.

 

Током новогодишњих празника посебно украшавамо ентеријер и екстеријер. Обичај да се врата и прозори, трпеза и намештај у дому ките зимзеленим гранчицама, ловором, имелом, служе да наговесте да ће ускоро, после дуге зиме, опет све озеленети. Тако се ово најкритичније доба године, кад се чини да је природа на умору, претвара у радост поновног рађања, обнављањем и помагањем њене животне снаге.

А историја јелке као новогодишњег и божићног симбола, према предању, везује се за Исуса Христа. Међутим, зелено дрво као знак новог вегетационог доба које би требало да наступи, датира из прехришћанског периода када су 21. децембра (у зимској краткодневици) антички народи зеленим дрветом помагали богу Сунца да поново ојача.

 

Кићење јелке у нашим крајевима је новијег датума. Долази из северних крајева данашње Војводине, почетком 20. века, са културом немачког становништва. Претпоставља се да је овај обичај дошао у Немачку у 16. веку из Индије, у којој је и раније било познато кићење дрвцета свећама, и које се тамо звало »дрво живота«. Мало је познато да се зелено дрво – јелка, поистовећује са бадњаком.

Увођењем у службену употребу грегоријанског календара 1919. године, прва Југославија је установила и за Србе 1. јануар као први дан Нове године, откад се он код нас празнује као државни празник.

 

Један од најраширенијих симбола је новогодишња парада. Стварање заглушујуће буке које потиче из ритуала терања злих демона, такође се задржало у многим крајевима света – али данас као лупање у лонце и тигање, куцање чашама, звоном звона, бубњевима, сиренама, музиком.

Код готово свих народа, па и код нас, поноћ се дочекује упућивањем најлепших жеља и пољупцем који није само дељење тренутка еуфорије, већ и завет блискости у долазећих 12 месеци.

 

По материалам сайта

История празднования Нового года у сербов!

 

Новый год является древним религиозным, социальным и культурным событием. Многие из сегодняшних традиций — это только модернизированные старые и языческие, который у древних славян были унаследованы из мест обитания, а потом обогащены коренными обычаями новых мест.

Один из старейших праздников в мире, встреча Нового года, имеет множество форм, от традиционных до самых странных, но наиболее распространенным являются такие, которые позволяют людям немного отдохнуть после тяжелого года.

 

Новый год представляет собой обновление жизни, и обычаи в эту веселую ночь почти везде одни и те же и имеют аналогичные источники, происходящие из древних времен, когда человек ритуальными действиями пытаялся победить непонятые явления в природе.

В нашем регионе, Новый год стали праздновать, возможно, только с девятого века, когда большинство южных славян приняло христианство.

 

Сербские старые традиции представляют собой сочетание старых балканских и славянских традиций, говорят этнологи. Праздник Календа или Коляда многие ученые связывают с празднованием Нового года. Это первый день месяца, от которого происходит слово "календарь". Считается, что это изначально был день новолуния.

 

Календы унаследованы из римского календаря, и они продолжали существовать в течение средневековья в Европе. Со временем, коляда как признак праздника, перешла и на праздник Рождества.

Празднование Нового года произошло от праздника рождения солнца, и все обряды были направлены на то, чтобы "помочь" солнцу, чтобы преодолеть тьму и холод, чтобы природа проснулась снова.

Бенгальские огни мы зажигаем вместо новогоднего огня, который когда-то "помогал" солнцу победить тьму.

На протяжении всей истории, как изменялись религиозные системы, измениялись и календари, и день, когда празднуют Новый год. В Сербии, новый год приходился на Рождество, и реже на старый Нового года. В деревнях до Второй мировой войны, отмечали Сочельник и Рождество, потом Малое Рождество или святого Василия, этот праздник известен и сегодня как сербский, православный Новый год.

Обычай дарить подарки существовал и существует почти во всех наших областях. Когда-то подарки были в основном предназначены детям, потому что в некоторых областях считалось, что святой Николай приносит подарки, и мы дарим детям конфеты, орехи, яблоки, игрушки, которые оставляем под деревом, или подарки тому, кто первым приходит в дом, чтобы поздравить с Новым годом.

 

Во время новогодних праздников мы особенно украшаем интерьер и фасад дома. Обычай таков, что двери и окна, столы и мебель в доме украшают вечнозелеными веточками, лавровым листом, омелой, и это символизирует, что вскоре после долгой зимы, опять все зазеленеет. Таким образом, это является наиболее важным временем года, когда кажется, что природа умирает, тем самым превращаясь в радость возрождения, обновление и помощь жизненным силам.

История елки, как символа Нового года и Рождества, согласно легенде, связана с Иисусом Христом. Тем не менее, зеленое дерево как знак возрождения жизни, известно начиная с дохристианского периода, когда на 21 декабря (зимнее солнцестояние) античные народы помогали зеленым деревом окрепнуть солнцу.

 

Украшения елки в нашем краю появились не так давно. Этот обычай приходит из северных краев сегодняшней Воеводины, в начале 20-го века, с культурой немецкого населения. Считается, что этот обычай пришел в Германию в 16-м веке из Индии, в которой ранее украшали дерево свечами, и это дерево там называлось "дерево жизни". Мало известно, что зеленое дерево — елка, отождествляется с бадняком.

С введением в официальное использование григорианского календаря в 1919 году, первая Югославия установила для сербов 1 января как первый день Нового года, с тех он празднуется у нас как национальный праздник.

 

Один из самых распространенных символов – фейерверк на Новый год. Создание оглушительного шума, который происходит от ритуала изгнания злых демонов, также имеет место во многих регионах мира, — но теперь выглядит как хлопки кастрюлями и сковородками, звон бокалов, звон колоколов, игра на барабанах, звуки сирены и музыка.

 

Почти у всех народов, в том числе и у нас, полночь встречают самыми лучшими пожеланиями и поцелуями, и

Это не только обмен радостью, но также и обет близости в ближайшие 12 месяцев.

 

Перевод www.serblang.ru