Andrija i Andjelka — O demokratiji i poslanicima

Андрия и Анжелка рассуждают о демократии. Андрия рассказывает, чем занимаются депутаты и как они строят демократию, а также почему им с Анжелкой не быть политиками. 

Андрија и Анђелка – О демократији и посланицима

 

  • Озбиљно ти кажем.
  • Не, баш је супер што смо ми једна демократска држава. Стварно.
  • Како није, бре, шта ти је…
  • Не, не, мислим стварно од тога нема ничег бољег.
  • Па ти кад имаш демократију онда фино изабереш своје представнике, онда они оду у скупштину и онда они причају, причају, причају, причају, причају, причају, причају… Онда имају своје неке закључке, те закључке кажу народу и онда иду на коленицу, на подварак, на… знаш, пуњену „Карађорђеву“, на, разумеш, разне шницле.
  • Да. Добро. Па, у принципу: пуно људи и пуно посла. Реално.
  • Како није, бре! Стотине људи су ти посланици.
  • Да. И шта они још раде?
  • Мезе. Они још и мезе, јер он да би јео главно јело мора и да замези. И то је добра ствар. И вечера. Рецимо, прави посланик увек каже да је прави посланик онај који може да руча после ручка. То је, то је просто то.
  • То можемо и ти и ја.
  • Па како не можемо. И ти и ја мо…
  • Што се ти и ја не бавимо демократијом?
  • Види, љубави, зашто се ти и ја не бавимо демократијом – зато што је демократија једини начин могући на свету да два`ес будала надгласа једног паметног. Разумеш?
  • Ај се склонимо.
  • И онда, шта ће то нама. 

Андрия и Анжелка – о демократии и депутатах

 

  • Я тебе серьезно говорю.
  • Нет, прямо супер, что мы демократическая страна. Правда.
  • А как же.
  • Нет, правда, я думаю, нет ничего лучше этого.
  • Когда у тебя есть демократия, ты прекрасно выбираешь своих представителей, потом они идут в парламент, потом говорят, говорят, говорят… Потом дают какие-то свои выводы, эти выводы говорят народу, а потом идут на свиную ножку, капусту с мясом, на фаршированный шнецель по-карагеоргиевски, на разные шницели.
  • Да. Ладно. Ну, в принципе, много людей, много работы. Правда.
  • А как же! Сотни людей – депутаты.
  • Да. И что еще они делают?
  • Закусывают. Они еще и закусывают, так как чтобы есть основное блюдо, надо еще закусить. И это хорошая вещь. И удин. Скажем, настоящий депутат всегда говорит, что настоящий депутат тот, который может обедать после обеда. Вот так-то.
  • Это и мы с тобой можем.
  • А как не мочь. И ты и я…
  • А почему мы с тобой тогда не занимаемся демократией?
  • Видишь ли, любовь моя, почему мы с тобой тогда не занимаемся демократией, потому что демократия – единственный способ возможный в мире, чтобы 20 дураков победило на выборах одного умного. Понимаешь?
  • Давай уйдем.
  • То есть зачем это нам.