Басня о зайце и льве
Живео у шуми лав који би сваког дана појео по неку животињу за ручак. Дошао је ред на зеца. Он никако није желео да буде поједен и зато се одлучио на лукавство.
- Зашто касниш? - дочекао је зеца гладни лав.
- Журио сам, али ме је задржао други лав, одговорио је зец. - И тај лав је изјавио да наша шума припада сада њему.
- Ко је тај самозванац? - расрдио се лав.
- А појео је и другог зеца који је такође био намењен Вама, - рекао је зец.
- Покажи ми тог безобразника! - зарежа лав.
- Господару! Бојим се да је јачи од вас, - упозорио га је зец.
- Свеједно ћу га уништити! - рикну лав. - Где је?
Лав је пришао противнику и одлучно га напао. Није ни помислио да је други лав само одраз у води бунара.
Поука. Лукавством можете постићи оно што не можете постићи силом.
В лесу жил лев, который каждый день ел животное на обед. Настала очередь зайца. Ему не хотелось, чтобы его съели, поэтому он решил схитрить.
- Почему ты опоздал? - встретил зайца голодный лев.
- Я торопился, но меня остановил другой лев, - ответил заяц. - И тот лев заявил, что наш лес теперь принадлежит ему.
- Кто этот самозванец? - рассердился лев.
- И он съел еще одного зайца, который тоже предназначался для Вас, - сказал заяц.
- Покажи мне этого наглеца! - прорычал лев.
- Мой господин! Боюсь, он сильнее тебя, - предупредил его заяц.
- Я все равно его уничтожу! - зарычал лев. - Где он?
Лев приблизился к противнику и решительно атаковал его. Он даже не подумал, что второй лев — всего лишь отражение в воде колодца.
Мораль. Хитростью можно добиться того, чего нельзя добиться силой.