|
Андрија и Анђелка – О демократији и посланицима
- Озбиљно ти кажем.
- Не, баш је супер што смо ми једна демократска држава. Стварно.
- Како није, бре, шта ти је...
- Не, не, мислим стварно од тога нема ничег бољег.
- Па ти кад имаш демократију онда фино изабереш своје представнике, онда они оду у скупштину и онда они причају, причају, причају, причају, причају, причају, причају… Онда имају своје неке закључке, те закључке кажу народу и онда иду на коленицу, на подварак, на… знаш, пуњену „Карађорђеву“, на, разумеш, разне шницле.
- Да. Добро. Па, у принципу: пуно људи и пуно посла. Реално.
- Како није, бре! Стотине људи су ти посланици.
- Да. И шта они још раде?
- Мезе. Они још и мезе, јер он да би јео главно јело мора и да замези. И то је добра ствар. И вечера. Рецимо, прави посланик увек каже да је прави посланик онај који може да руча после ручка. То је, то је просто то.
- То можемо и ти и ја.
- Па како не можемо. И ти и ја мо…
- Што се ти и ја не бавимо демократијом?
- Види, љубави, зашто се ти и ја не бавимо демократијом – зато што је демократија једини начин могући на свету да два`ес будала надгласа једног паметног. Разумеш?
- Ај се склонимо.
- И онда, шта ће то нама.
|
Андрия и Анжелка – о демократии и депутатах
- Я тебе серьезно говорю.
- Нет, прямо супер, что мы демократическая страна. Правда.
- А как же.
- Нет, правда, я думаю, нет ничего лучше этого.
- Когда у тебя есть демократия, ты прекрасно выбираешь своих представителей, потом они идут в парламент, потом говорят, говорят, говорят... Потом дают какие-то свои выводы, эти выводы говорят народу, а потом идут на свиную ножку, капусту с мясом, на фаршированный шнецель по-карагеоргиевски, на разные шницели.
- Да. Ладно. Ну, в принципе, много людей, много работы. Правда.
- А как же! Сотни людей – депутаты.
- Да. И что еще они делают?
- Закусывают. Они еще и закусывают, так как чтобы есть основное блюдо, надо еще закусить. И это хорошая вещь. И удин. Скажем, настоящий депутат всегда говорит, что настоящий депутат тот, который может обедать после обеда. Вот так-то.
- Это и мы с тобой можем.
- А как не мочь. И ты и я...
- А почему мы с тобой тогда не занимаемся демократией?
- Видишь ли, любовь моя, почему мы с тобой тогда не занимаемся демократией, потому что демократия – единственный способ возможный в мире, чтобы 20 дураков победило на выборах одного умного. Понимаешь?
- Давай уйдем.
- То есть зачем это нам.
|
